Историја развоја даске за сурфовање

Још 1778. године, британски истраживач капетан Ј. Цоок је видео такве активности међу локалним становницима на Хавајским острвима. После 1908. сурфовање се проширило на неке европске и америчке земље. У Азију се проширио после 1960. Сурфовање се увелико развило у последње једну или две деценије.Велика такмичења у сурфовањуодржани су на обалама Северне Америке, Перуа, Хаваја, Јужне Африке и источне Аустралије.

Сурфовање се покреће таласима и мора се изводити на плажи где има ветра и таласа. Висина таласа треба да буде око 1 метар, а минимална не мање од 30 центиметара. Хавајска острва имају таласе погодне за сурфовање током целе године. Нарочито зими или у пролеће, таласи долазе из северног Пацифика. Таласи су високи и до 4 метра и могу дозволити спортистима да клизе више од 800 метара. Стога су Хавајска острва одувек била центар светског сурфовања.

Првидаске за сурфовањекоришћени су били дуги око 5 метара и тешки од 50 до 60 килограма. После Другог светског рата појавиле су се плоче од пенасте пластике, а облик плоча је побољшан. Даске за сурфовање које се данас користе су дугачке 1,5 до 2,7 метара, широке око 60 центиметара и дебеле од 7 до 10 центиметара. Лагане су и равне, мало уже на предњем и задњем крају и имају стабилизирајуће репно пераје позади и на дну. Да би се повећало трење, на површину плоче је такође обложен воштани спољни филм. Све даске за сурфовање теже само 11 до 26 килограма.

На предњем делу крила грбавог кита налазе се неке валовите структуре које помажу овом бехемоту да се креће напред у води грациозније и глатко. Ова структура помаже у смањењу отпора и помаже грбавом киту да "ухвати" ток воде, осигуравајући да се може брзо кретати упркос својој величини. Инспирисан овим,даска за сурфовањепроизвођач Флуид Еартх произвео је јединствену даску за сурфовање са валовитим предњим крајем.